Nasledno pravo ima veliki značaj kako u ličnom, tako i u imovinsko-pravnom smislu. Ono osigurava pravnu sigurnost naslednika, štiti prava nužnih naslednika i omogućava pojedincu da sam odluči o sudbini svoje imovine putem testamenta. Pravilno savetovanje i planiranje u vezi sa nasledstvom može sprečiti brojne sporove i nesuglasice među naslednicima.
Testament je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica (zaveštaoca) kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku. Može biti svojeročno napisan, pred svedocima, solemnizovan (overen kod javnog beležnika) ili usmeni (vanredni) u izuzetnim okolnostima.
Ostavinski postupak pokreće se po službenoj dužnosti odmah po saznanju da je neko lice umrlo. Sud može odrediti i privremene mere u slučaju potrebe. Smrtovnicu sastavlja matičar i dostavlja je ostavinskom sudu
Nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci. Oni imaju zakonom zagarantovano pravo na deo nasledstva, bez obzira na sadržaj testamenta.
